Koliko dugo je Fren Iton znala da je gay? „Od kada sam se rodila! Sečam se da sam odlazila u bioskop sa devojčicama i da sam ih grlila i pokušavala da se mazim sa njima. U bioskopu! Znate, i da ni na sekund nisam pomislila da je to neobično! Oduvek sam znala da sam gay. Nikada mi nije ni palo na pamet bilo šta drugo“.Fren se igrala sa dečacima i nikada nije želela lutku. „To je slamalo srce moje majke. Šta želim za Božić? Pištolje, vojnike. Znate, sve one super stvari. I dobijala sam ih svaki Božić. Ali je neko uvek morao da ubaci i lutku. Jedna od mojih baki je bila fantastična krojačica i ona je šila male haljinice i stvarčice od svile. Ja nisam htela da ih nosim. Ali sam morala da ih nosim u školu, jer tada nisu dozvoljavali pantalone u školu. Ali dokle mi god sećanje seže, nikada se nije postavljalo pitanje. Svi u mojoj porodici znaju. Oduvek. Uvek sam dovodila ljubavnice kući. Spavale smo u istoj spavaćoj sobi, u istom krevetu, i nikada nisu rekli „Hoćete li ovaj krevet?“ Lakše je, znate, ne morate da igrate igre“.
Rođena u Dalasu 1930 Fren je bila najstarija od tri sestre. Majka im je bila ćudljiva. Deca bi otišla u školu, a majka odlučila da se preseli. Kada bi se vratili iz škole videli bi da su sve njihove stvari preseljene na drugo mesto. Nekada bi se ovo dešavalo svakih par meseci .„Kod moje majke ništa nije bilo stabilno, ikada“ kaže Fren. „Ona je bila kao dete“. Njen otac je bio računovođa preko dana, a džez muzičar noću. Kako je bila na mnogim njegovim svirkama još kao dete, fren priznaje da je džez muzika bila njena crkva. Obožavala je oca, iako je na smrt bila preplašena njegovom naravi.
Fren je mrzela školu. Zaposlila se u skladištu, a na pivo je odlazila u jedan gay bar nekoliko blokova niže. 1946 sa frizurom kao u muškarca odbegla je sa nekolicinom gay ljudi koje je tamo upoznala. Vratila se nakon godinu dana putovanja sa ovom družinom i ubrzo uhapšena dok je bila u zatvorskoj poseti prijateljici koja se bavila prostitucijom.....nešto u vezi saučesništva u zločinu. Otac ju je upisao u katločku školu „da je izvede na pravi put“. Ovo je bio pun pogodak, ali samo po jednom pitanju.
Sa 22 Fren je bila u vezi sa ženom čija je porodica to saznala. „Mislila sam da će nme zaklati i udaviti, namazati katranom i posuti perjem“. Fren je zaključila da je najbolje da napusti grad na neko vreme, i otišla je u Čikago sa dva feminizirana gay-a, malim koferom i 63 dolara“. Pre nego što je otišla, otišla je kod psihijatra „zbog tog malog problema sa mladom damom“. On nije pokušao da promeni njenu orijentaciju, ali joj predložio da se odluči za karijeru koja će biti dugovečnija i koja bi joj omogućila da izdržava sebe i još jednu osobu.
Fren je odlučila da se bavi trgovinom odeće i postala je snabdevač jedne prodavnice odeće. Uživala je u putovanjima, opštem prihvatanju u industriji i, priznaje, malo se razmazila usled trošenja 5,6 miliona dolara nečijeg tuđeg novca. „Možete i da pretpostavite „to izgleda odlično!“ „To uzimam!“ „Uzeću i to!“ da mi je išlo dobro“.
Fren je imala ljubavnicu 12 godina, onda jednu 10 godina, dok je bila u Čikagu. Onda je Fren dobila asistentkinju, Barbaru, u Čikagu, koju je volela, ali koja je otišla za Hjuston. Naletale su jedna na drugu u različitim gradovima poslom, odlazile na večeru i to je bilo to. „Onda sam, 1073, naletela na nju u Kaliforniji i samo smo kliknule. I najdenom smo postale putujuće ljubavnice. Imala sam ljubavnicu u Čikagu, udatu, sa troje dece. Barbara je imala svoju u Hjustonu. Tako smo odlučile da budemo putujuće ljubavnice. Bilo je ludo!“. Konačno, Fren nije mogla da podnese udaljenost i 1975 preselila se u Hjuston da bi bila sa Barbarom. Nakon upravljanja radnjama za Džosk i Betlstajn napustila je ovaj posao. Na svoj pedeseti rođendan fren je započela sopstveni biznis. To je bilo pre 20 godina i još uvek ga ima, ima ekipu od 6 ljudi koji čiste kuće za nove izgradnje.
Fren i Barbara su bile zajedno 20 godina i radile su uobičajene stvari – večere sa prijateljima, bioskopi, uređenje kuće. Jedne večeri Barbara je otišla u krevet rekavši da se ne oseća najbolje. Te noći, Barbara, je umrla od infarkta. Fren je bila besna na nju zato što ju je ostavila. To je bilo pre sedam godina. Fren još uvek pokušava da preboli gubitak „Mislim da je stavr u tome da naučite da živite bez nekoga, ali nikada ne naučiti da vam taj neko ne nedostaje. Još uvek boli, manje, ne kao što je bolelo“. Barbarin pepeo nalazi se u dvorištu, pored limunovog drveta. Nakon Barbarine smrti, Fren je saznala za LOAF (Lezbejke preko 50 godina).
Izdaja: Fren priča priču o njenom gay ujaku Bobu
Fren je imala gay ujaka koji je živeo u Dalasu. Nisu bili preterano bliski, ali ga je bolje upoznala kada se preselila iz Čikaga u Hjuston; svratio bi na piće kada je dolazio u grad za praznike. Ujak Bob i njegov ljubavnik Džim bili su zajedno 47 godina.
„Kada je Bob doživeo moždani udar, mogao je da hoda, ali nije mogao da govori. Dve godine nakon Bobovog moždanog udara, Džim njegov ljubavnik koji je bio 10 godina stariji, doživeo je srčani udar i umro. Ja sam rekla „Barbara, stvarno bi trebalo da odem, zbog Boba, radi podrške“. Tako sam otišla u Dalas i zaputila se ka kući. Bilo je neverovatno prljavo. Pretpostavljam zato što je Džim bio tako star i senilan. Imao je oko 80 godina. A moj ujak nije mogao da radi ništa. O bože. Čistila sam ceo dan. Jer sam ja prava čistunica. Bilo je strašno, jer on nije imao kontrolu nad bešikom ili bilo čime drugim. Oblačili su ga da ode na sahranu. I taman kada sam stigla on nije mogao da se uzdrži i sve je bilo jasno po njegovim cipelama. Oni su gaostavili da tako sedi, jer su otišli da kupe gumene rukavice i te stvari. Za boga miloga! Ja sam ušla i očistila ga i pripremila ga. I onda niko od njih nije hteo da se vozi u limuzini koja je došla. Tako smo se nas dvoje sami odvezli na sahranu.
„Džim je imao dve sestre koje su bile velike katolkinje. Nakon sahrane, nisu nas pozvali u kuću sestre koja je tu živela. Tako smo se nas dvoje vratili u kuću, a tamo je bio i moj očuh. Nekoliko njihovih prijatelja je došlo i donelo hranu. Vratila sam se tamo sledećeg jutra, moj očuh i ja smo pričali sa njim da vidimo šta će se dalje dešavati. Jedna od sestara i njen muž su takođe bili tamo, i oni su ga izbacili iz kuće. Uzeli su sve čoveku.
„Tako sam ga ja nasledila. I rekla sam „Ne, on ne može otići sada. Moram sve da pripremim i trebaće mi bar nedelju dana“. Tog vikenda Barbara i ja smo doletele. Jer jedino što je Bob dobio bio je kadilak. Samo je to imao na svoje ime u celoj kući. Šest meseci pre toga, Džim, njegov ljubavnik, sve je pripisao svojoj setsri. Džim mi je reako „Nadam se da sam uradio pravu stvar“. Džim i Bob su imali cd-ove, novac, inestirali su u stvari, otšplatili kuću, i Džim je sve to prepisao sestri, zato što ga je sestra ubedila da ukoliko on umre Bob nije u stanju da sve sredi, ali da će ona to uraditi umesto njega. I uradila je.
„Još uvek sam besna na njih! Napisala sam im pismo na deset strana, ali mi Barbara nije dozvolila da ga pošaljem. Nisam vodila računa šta pišem. Dovezli smo se natrag u Hjuston. Živeo je sa barbarom i sa mnom četiri meseca. Bila mu je potrebna potpuna nega i ja to nisam mogla da mu pružim. Nije govorio, ali je sve razumeo. Verujem da mu je to bila prava frustracija. Smestila sam ga u starački dom nedaleko od nas, ali sam osećala strašnu krivicu.
„Naredne tri godine sam ga uzimala svakog vikenda. I to me je potpuno iscrpljivalo. Ceo vikend mu je bio posvećen, a onda je Barbara rekla „Zar ne možemo da imamo malo vremena samo za nas dve?!“. Znate već „Bolje se staraš o njemu, nego o meni“ i takve stvari, a meni je pritisak skočio sa 290 na 100.000.
„Premestila sam ga u drugi starački dom jer je tamo radila jedna gay žena koja je vodila onaj prvi u koji smo ga smestile. Njena asistentkinja i glavna administratorka su takođe bili gay. Bob je bio od pomoći. Jurcao je po hodnicima i pomagao ljudima. Nije mogao da priča, ali je odgovarao glasovima. Bio je prilično aktivan, bio je zabavan. Umro je pre dve godine. Žao mi je što nisam našla gay starački dom za njega, jer bi on to voleo.
„Glavna administratorka je bila gay i slatka kao med. I ovo je strašna priča za ispričati, ali me je pozvala jedno popodne i rekla mi je: „Fren? Moraš da popričaš sa Bobom“. Ja sam pitala „Šta se desilo?“. Ona je rekla: „Sedela sam u kancelariji i najednom glavna sestra je utrčala i rekla „Lili smesta pođi u hodnik! Dođi brzo!“. Bio je hitan slučaj, nego šta. Ujka Bob i još jedan korisnik su se upustili u oralni seks na hodniku!
„O bože! Nije zaboravio kako se to radi, ne nikako! Tako da sam morala da odem i da popričam sa njim i sa svim sestrama! I rekla sam „Slušaj Bobe, ne želim da tako nešto radiš ikada više. U redu je ako odete u sobu“. Jer čak je i sestra rekla „Znate, u privatnosti vaše sobe i pristanka druge strane, u redu je“. Ali ne u hodniku. Kada je govorio Bob je stalno pričao viceve. Bio je tako živ. Njegov pepeo je ovde. Jednog dana ću ga odenti nazad u Dalas u kuću u kojoj su živeli 47 godina“.
