Nemam nameru pokušavati da se 65 izgledam kao da mi je 25. Ali ne odolevam da pred spavanje namažem anti-aging kremu, "prevencije" radi. Ali, onda se pogledam u ogledalo, i šta ja to dođavola pokušavam da sprečim"
Nemoguće je izbeći anti-aging mašineriju, industrijski zlatni rudnik koji proizvodi na hiljade produkata koji obećavaju večnu mladost, ili bar odlažu neizbežno starenje. Postoje kreme za uklanjanje bora, bora smejalica ili onih oko očiju, operacije koje nude mladalački izgled. Ali da li sve ovo vredi truda?
Pišući za LA Times Stejsi Sutkin ispituje fenomen "mladosti u bočici", pronalazeći da su kreme za podmlađivanje nekim ženama svakodnevna potrepština, poput dezodoransa ili paste za zube. Iako su svesne da mnogi od ovih skupih proizvoda ne deluju, one ih se ipak grčevito drže i veruju u njihovo dejstvo, barem da bi umirile sopstvenu savest. 44-ogodišnja Šerin Lok ostaje odana svojoj skupocenoj kremi, jer nema poverenja u druge proizvode, i pored verovatnoće da njen izbor nema dejstvo koje reklamira: "Postoji toliko proizvoda na tržištu koji nude različite efekte. Da li vi primećujete razliku? Ja je sigurno ne primećujem".
Ja koristim pravljenu kremu protiv starenja koja košta 20 dolara i ona deluje prijatno na moju kožu. Blaga je, što je dodatan plus, jer mi je koža osetljiva. Počela sam da je koristim sa 25, jer sam pročitala da je to vreme kada koža počinje da stari. Ja već imam bore oko očiju i one koje se zovu smejalice, iz razloga što se mnogo smejem, a i to što sam imala poremećaj ishrane koji je trajao sedam godina nije mnogo pomoglo. Ali sam vremenom shvatila da se stanje moje kože nije popravilo zbog krema koje koristim, već zbog pravilne ishrane i održavanja optimalne telesne težine. Unutrašnje promene, a ne spoljašnje, odražavale su se i na mom licu. I dalje imam bore, sada ih volim i više ih se ne pokušavam rešiti. Koristim kreme, ali samo zbog osećaja koje mi pričinjava njihovo korišćenje.
Poslednji put kada sam bila u prodavnici i razgledala kozmetičke proizvode, radnica me je uputila na drugu gondolu, jer su tamo kreme za tinejdžerke. Prvo sam se osetila polaskanom, a onda sam ukapirala da možda imam neku bubuljicu. Ne valja kako god da okrenete.
Doktor Lorens Rubinštajn izjavio je za Observer da je lek protiv starenja nemoguće naći, jer starenje nije bolest. "To je prirodan i kompleksan proces koji zahvata svaki sistem u telu". Drugim rečima, ostarićemo bez obzira šta ubrizgavamo u telo. Naravno da se možemo boriti protiv preranog starenja, ali to podrazumeva odvikavanje od pušenja, loše ishrane i dr. Ovo predstavlja problem mnogim ljudima, ali rešenje neće biti zapakovano i prodavano za 200 dolara po robnim kućama.
Rebeka Sil iz Observera insistira na činjenici da i najradikalniji tretmani podmlađivanja ne mogu nikoga zavarati: "Ukoliko postignete ispeglan izgled kao iz Voga nećete delovati mlađe, već kao osoba koja je imala silikonske intervencije na obrazima, bradi, usnama i oko očiju, ali najverovatnije i mali fejslifting". U našoj kulturi koja je opsednuta mladošću lako se pravi razlika između onih koji su mladi i onih koji "odaju utisak mladolikosti".
Sumnjam da će tržište anti-aging proizvoda uskoro presahnuti, kreme za ulepšavanje postoje već hiljadama godina. Otkriće jedne takve kreme od pre 2.000 godina u Italiji pokazuje veliku zasićenost masnim kiselinama, što je preovlađujući sastojak krema i danas.
Možda najbolji način borbe protiv ovog ludila podmlađivanja jeste prihvatanje prirodnog procesa starenja, kao i uzdizanja starijih ljudi na pijedestal koji trenutno pripada 15-ogodišnjacima bez bora, kao i poštovanja prema naboranim licima koja nose priču o celokupnom životu, punom smeha i radosti. Moja 84-ogodišnja komšijka jedna je od najlepših žena koje sam ikada srela, sa svojom belom kosom, prodornim plavim očima i licem koje odgovara njenom zvonkom osmehu. Neustrašivo je nezavisna, dovitljiva i jedna od najsnažnijih ljudi koje poznajem. E, ako bi to mogli da upakuju u bočicu, platila bih milion dolara.
Nije kao da me, s vremena na vreme, ne povuče to anti-aging ludilo. Teško je odupreti se posebno kada vidite vršnjake kako preskaču vijaču trudeći se da održe mladalački izgled, a verujem da će mi sa godinama samo biti teže da zadržim taj "jebeš ga, volim svoje bore" stav svakog dana u nedelji, 24 časa u toku dana. Nekada mi se čini da ću biti jedina izborana osoba sa pedeset, ali ako bismo se svi klonili pogubnih uticaja loših navika koje mogu dovesti do raka, srčanih smetnji ili osteoporozem shvatili bi da se zdrava unutrašnjost odslikava na spoljašnji izgled, jer briga o telu uliva samopouzdanje kakvo ni jedna krema nije u mogućnosti.
Nemoguće je izbeći anti-aging mašineriju, industrijski zlatni rudnik koji proizvodi na hiljade produkata koji obećavaju večnu mladost, ili bar odlažu neizbežno starenje. Postoje kreme za uklanjanje bora, bora smejalica ili onih oko očiju, operacije koje nude mladalački izgled. Ali da li sve ovo vredi truda?
Pišući za LA Times Stejsi Sutkin ispituje fenomen "mladosti u bočici", pronalazeći da su kreme za podmlađivanje nekim ženama svakodnevna potrepština, poput dezodoransa ili paste za zube. Iako su svesne da mnogi od ovih skupih proizvoda ne deluju, one ih se ipak grčevito drže i veruju u njihovo dejstvo, barem da bi umirile sopstvenu savest. 44-ogodišnja Šerin Lok ostaje odana svojoj skupocenoj kremi, jer nema poverenja u druge proizvode, i pored verovatnoće da njen izbor nema dejstvo koje reklamira: "Postoji toliko proizvoda na tržištu koji nude različite efekte. Da li vi primećujete razliku? Ja je sigurno ne primećujem".
Ja koristim pravljenu kremu protiv starenja koja košta 20 dolara i ona deluje prijatno na moju kožu. Blaga je, što je dodatan plus, jer mi je koža osetljiva. Počela sam da je koristim sa 25, jer sam pročitala da je to vreme kada koža počinje da stari. Ja već imam bore oko očiju i one koje se zovu smejalice, iz razloga što se mnogo smejem, a i to što sam imala poremećaj ishrane koji je trajao sedam godina nije mnogo pomoglo. Ali sam vremenom shvatila da se stanje moje kože nije popravilo zbog krema koje koristim, već zbog pravilne ishrane i održavanja optimalne telesne težine. Unutrašnje promene, a ne spoljašnje, odražavale su se i na mom licu. I dalje imam bore, sada ih volim i više ih se ne pokušavam rešiti. Koristim kreme, ali samo zbog osećaja koje mi pričinjava njihovo korišćenje.
Poslednji put kada sam bila u prodavnici i razgledala kozmetičke proizvode, radnica me je uputila na drugu gondolu, jer su tamo kreme za tinejdžerke. Prvo sam se osetila polaskanom, a onda sam ukapirala da možda imam neku bubuljicu. Ne valja kako god da okrenete.
Doktor Lorens Rubinštajn izjavio je za Observer da je lek protiv starenja nemoguće naći, jer starenje nije bolest. "To je prirodan i kompleksan proces koji zahvata svaki sistem u telu". Drugim rečima, ostarićemo bez obzira šta ubrizgavamo u telo. Naravno da se možemo boriti protiv preranog starenja, ali to podrazumeva odvikavanje od pušenja, loše ishrane i dr. Ovo predstavlja problem mnogim ljudima, ali rešenje neće biti zapakovano i prodavano za 200 dolara po robnim kućama.
Rebeka Sil iz Observera insistira na činjenici da i najradikalniji tretmani podmlađivanja ne mogu nikoga zavarati: "Ukoliko postignete ispeglan izgled kao iz Voga nećete delovati mlađe, već kao osoba koja je imala silikonske intervencije na obrazima, bradi, usnama i oko očiju, ali najverovatnije i mali fejslifting". U našoj kulturi koja je opsednuta mladošću lako se pravi razlika između onih koji su mladi i onih koji "odaju utisak mladolikosti".
Sumnjam da će tržište anti-aging proizvoda uskoro presahnuti, kreme za ulepšavanje postoje već hiljadama godina. Otkriće jedne takve kreme od pre 2.000 godina u Italiji pokazuje veliku zasićenost masnim kiselinama, što je preovlađujući sastojak krema i danas.
Možda najbolji način borbe protiv ovog ludila podmlađivanja jeste prihvatanje prirodnog procesa starenja, kao i uzdizanja starijih ljudi na pijedestal koji trenutno pripada 15-ogodišnjacima bez bora, kao i poštovanja prema naboranim licima koja nose priču o celokupnom životu, punom smeha i radosti. Moja 84-ogodišnja komšijka jedna je od najlepših žena koje sam ikada srela, sa svojom belom kosom, prodornim plavim očima i licem koje odgovara njenom zvonkom osmehu. Neustrašivo je nezavisna, dovitljiva i jedna od najsnažnijih ljudi koje poznajem. E, ako bi to mogli da upakuju u bočicu, platila bih milion dolara.
Nije kao da me, s vremena na vreme, ne povuče to anti-aging ludilo. Teško je odupreti se posebno kada vidite vršnjake kako preskaču vijaču trudeći se da održe mladalački izgled, a verujem da će mi sa godinama samo biti teže da zadržim taj "jebeš ga, volim svoje bore" stav svakog dana u nedelji, 24 časa u toku dana. Nekada mi se čini da ću biti jedina izborana osoba sa pedeset, ali ako bismo se svi klonili pogubnih uticaja loših navika koje mogu dovesti do raka, srčanih smetnji ili osteoporozem shvatili bi da se zdrava unutrašnjost odslikava na spoljašnji izgled, jer briga o telu uliva samopouzdanje kakvo ni jedna krema nije u mogućnosti.