U svojoj novoj knjizi „Vagina” feministička spisateljica bavi se otkrivanjem ženske seksualnosti.
Naomi Volf (49) jedna je od najpoznatijih feministkinja poslednjih 20 godina i priznaje da je to veoma čudna i nezahvalna „titula". Kada je 1991. napisala „Mit o lepoti” (Beauty Myth) imala je samo 27 godina, upravo je bila upisala doktorat i nije htela da gradi karijeru na polju feminističkog kriticizma. Međutim, uspeh te knjige i pažnja koju je izazvala učinio je od Volfove važnu kulturnu ličnost - delom pop akademika, delom gurua a delom aktivistkinje za građanska prava (prošle godine je uhapšena na protestima podrške Occupy Wall Street pokretu).
| Autorka kaže da su zarazne bolesti u Brtaniji 19. veka omogućile državi da prostituke i žene koje su smatrane promiskuitetnim podvrgava nasumičnim testovima na venerične bolesti i potom hapsi. „Mislim da je to, verovali ili ne, ostavilo ogromnu traumu na psihu žena - ako sam seksualna ili ako posedujem svoju seksualnost desiće mi se užasne stvari. Godinama je na hiljade žena podvrgavano raznim testovima i mučenjima jer su bile ‘prekomerno seksualne’. Boravile su u zatvorima i po devet meseci zbog toga. Ne smemo olako otpisati te kulturološki traumatične trenutke”. |
„Vagina” je već privukla dosta pažnje i to ne samo zbog naslova - iako autorka kaže da je „ta reč ili toliko tabu ili okružena negativnim konotacijama ili je umotana u sram ili je previše 'medikalizovana', pa je važno da je 'uzmemo nazad'”.
Knjiga je delom dnevnik, delom istorija kulture a delom naučno putovanje kroz žensku seksualnost - neka vrsta inteligentnog priručnika za seks - čiji najbolji delovi rasvetljavaju kako malo žene znaju o sopstvenoj anatomiji.
„Vagina” je misija da se žensko seksualno zadovoljstvo oslobodi milenijumima nakupljanog kulturnog prtljaga smeštanjem u svet naučnih činjenica.
Sve je počelo sa problemom u Naominom seksualnom životu. Otkrila je da se kvalitet njenih orgazama iznenada promenio - od „transcedentnog iskustva punog svetlosti i boje” do nečeg tupog i beživotnog.
Otišla je na pregled kod „čoveka zaduženog za nerve u karlici” i dobila dijagnozu: blagi oblik „rascepljene kičme” - kičma je izašla iz svog ležišta i pritiskala je jednu granu karličnog nerva.
On joj je objasnio nauku koja stoji iza orgazma: impulsi iz karličnog nerva putuju do „ženskog mozga”. Naomi je to kasnije opisala kao sistem u kome su „genitalije povezane sa donjim delom kičmene moždine koja se potom povezuje sa mozgom”. To objašnjava nedostatak i fizičke i psihološke reakcije na orgazam.
„Skoro da sam pala sa stolice od ushićenja”, kazala je Volfova. „To objašnjava razliku između vaginalnih i klitoralnih orgazama? Neuronske mreže?! Ni kultura, ni odrastanje, ni patrijarhat, ni feminizam, ni Frojd?”
Nakon operacije na kičmi, izlečen je i Naomin seksualni život.
Mnogima ovo neće zvučati kao neko otkriće, ne zato što je „otkrivanje tople vode” već zato što danas svake druge nedelje izlazi knjiga o različitim ljudskim stanjima i ponašanjima - ljubav/sreća/ljutnja/ovisnost - koja su povezana sa hemijom mozga ili neuronskim mrežama. Suština života kao da bi mogla d se svede na - neuronauku.
Volfova kaže da je njena misija pisanja knjige bila da se „odbaci dodatni sloj stida, neznanja, zbunjenosti i krivljenja sebe za stvari za koje su krive evolucija ili anatomija”. Pošto su feministi i anti-feministi toliko vremena proveli baveći se ženskim orgazmom, bilo je od koristi da se vratimo osnovama fiziologije.
„Frojd nije bio u pravu i Šir Hajt nije imala celu sliku u glavi a feministkinje 70-ih su vodile bitku da klitorisu daju prioritet nad vaginom što je, zapravo, besmisleno jer svaka žena je drugačije 'umrežena'”, kaže Volfova. „Što nas tome nisu naučili u 8. razredu? Niko nam nije rekao ništa o složenosti nervnog sistema i vezi između kičme i mozga. To je bilo potpuno novo za mene. Promenilo je moje viđenje toga kako smo ‘sastavljeni’ kao jedinke”.
Deo Naominog istraživanja tiče se različitih hormona i neurotransmitera aktiviranih u ženinom telu tokom „uspešnog” seksualnog odnosa.
„Dopamin je najbolja feministička hemikalija ženskog mozga”, piše Volfova dok oksitocin daje ženi „emotivnu nadmoć”.
Vagina ne samo da koegzistira sa mozgom, već je i deo ženske duše, zaključuje spisateljica. „Ženstvenost potiče iz te unutršnje električne mreže koja se proteže od karlice do mozga”.
